Географски и енергетски контекст региона
Западни Балкан (ЗБ) обухвата шест земаља које нису (или нису у потпуности) чланице Европске уније: Србију, Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Албанију, Косово и Црну Гору. Регион дели са ЕУ велики број карактеристика — заједничке историјске преносне инфраструктуре, синхронизовани електроенергетски систем у оквиру ENTSO-E CE Synchronous Area — али остаје институционално на путу ка потпуној интеграцији.
Све шест земаља потписнице су Уговора о Енергетској заједници (EnC), кроз koji преузимају обавезу транспозиције кључних EU енергетских прописа. Степен напретка у испуњавању ових обавеза варира значајно међу земљама.
Профили земаља
Највећа земља региона по инсталисаним капацитетима (8.620 MW) и производњи (36,4 TWh). Кључни транзитни хаб за гас (Балкански ток). Усклађеност са Трећим пакетом ЕУ: 61%. Нето извозник електричне енергије у региону.
Инсталисана снага 4.820 MW са значајним хидро и термо капацитетима. Снажан OIE потенцијал (38,4%). Институционална комплексност (Федерација/Република Српска) успорава регулаторне реформе.
Мала земља (2.060 MW) са значајним ослањањем на увоз. Транзитна улога у ел. коридорима за Грчку. Напредак у регулаторном усклађивању — међу брже напредујућим у ЕнС.
Готово 100% хидроелектричарске производње чини Албанију јединственом у региону. Значајан извозни потенцијал у хидролошки богатим годинама. TAP гасовод пролази кроз Албанију ка Италији.
Мала земља са специфичним значајем — поморским и транзитним. ЕлектроМont подводна веза са Италијом (HVDC кабл) планирана као стратешка инфраструктура за извоз OIE ел. ен. у ЕУ.
Western Balkans 6 (WB6) иницијатива — стање
WB6 иницијатива, покренута 2014. у оквиру Берлинског процеса, поставила је амбициозне циљеве регионалне економске интеграције, укључујући и Регионалну агенду за тржишну интеграцију у сфери енергетике. Циљ регионалног заједничког тржишта електричне енергије (REEM) до 2027. остаје реалистичан, мада захтева убрзање у кључним државама.
Детаљна анализа регионалне сарадње