Оквир обавеза: Уговор о Енергетској заједници
Србија је чланица Енергетске заједнице (EnC) од 2006. године, чиме је преузела обавезу имплементације кључних EU енергетских прописа. Овај правни оквир представља претприступни механизам хармонизације националне регулативе са acquis communautaire у области енергетике.
Уговор о Енергетској заједници обавезује Србију на транспозицију прописа из три основна сегмента: тржишта електричне енергије, тржишта природног гаса и обновљивих извора. Секретаријат Енергетске заједнице сваке године публикује свеобухватан извештај о стању имплементације у свим чланицама.
Трећи енергетски пакет ЕУ — стање транспозиције
Чисти енергетски пакет (CEP) — нова генерација прописа
Чисти енергетски пакет ЕУ (2018–2019) доноси нову архитектуру прописа за унутрашње тржиште, обновљиве изворе и енергетску ефикасност. Кључне мере из пакета су:
- Директива 2018/2001/ЕУ о обновљивим изворима (RED II) — циљ 32% OIE до 2030
- Директива 2019/944/ЕУ о заједничким правилима тржишта електричне енергије
- Уредба ЕУ 2019/943 о унутрашњем тржишту електричне енергије
- Уредба ЕУ 2018/1999 о управљању Енергетском унијом
Transposition напретка за ове прописе у Србији је значајно спорији него за Трећи пакет, делимично јер Уговор о Енергетској заједници тек недавно укључује ове обавезе.
Независни регулаторни орган — AERS
Агенција за енергетику Републике Србије (AERS) функционише као независни регулатор од 2005. Међутим, Енергетска заједница у извештају за 2024. констатује да је фактичка независност AERS ограничена у одређеним аспектима — посебно у погледу самосталности у одређивању тарифних методологија и кадровске политике.
| EU пропис | Статус транспозиције | Поступак кршења |
|---|---|---|
| Директива 2009/72/ЕЗ | Делимична | Да (члан 9) |
| Директива 2009/73/ЕЗ | Делимична | Да (unbundling) |
| Директива 2018/2001/ЕУ (RED II) | У процесу | Не |
| Директива 2019/944/ЕУ | У процесу | Не |
| Уредба 2019/943 | Делимична | Не |
| Директива 2012/27/ЕУ (ен. ефикасност) | Делимична | Да |
Реструктурирање ЕПС-а и тржишна либерализација
Јавно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС) представља централни изазов тржишне реформе. Потпуна вертикална раздвојеност производних, преносних и дистрибутивних делатности, коју захтева EU регулатива, и даље није реализована. Процес реструктурирања ЕПС-а вишеструко је одлаган.
Аналитика Boltuvaris идентификује три кључна системска ризика: (1) концентрацију тржишне снаге у производњи, (2) ненамерно крос-субвенционисање regulated/unregulated делатности, (3) одсуство ефективне конкуренције у малопродаји.